Institut za povrtarstvo - Smederevska Palanka

Danas, kolektiv Instituta čini preko 60 zaposlenih, čiji je rad organizovan u okviru 6 odeljenja (odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća; odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća; odeljenje za zaštitu povrća; odeljenje za proizvodnju semena; odeljenje za ispitivanje i kontrolu kvaliteta semena; odeljenje za doradu i pakovanje semena) i službe zajedničkih poslova.

Naučno-istraživačkim radom bavi se devet doktora nauka jedan magistar, a na doktorskim studijama su 5 inženjera poljoprivrede i jedan diplomirani biolog. Istraživački programi Instituta prvenstveno su usmereni na genetiku i oplemenjivanje povrtarskih vrsta, fiziologiju i agrotehniku povrća, fitopatologiju, oplemenjivanje povrća na otpornost prema ekonomski značajnim bolestima, kao i zaštitu povrća od patogenih agenasa, štetočina, i korova. Istraživački programi tako su koncipirani da se kasnije mogu primeniti u praksi. Rezultat višegodišnjeg rada su sorte i hibridi povrtarskog bilja. Institut je najpoznatiji po sortama i hibridima paprike i paradajza koji nalaze svoje mesto na tržištu, ne samo u Srbiji, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Belorusiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Albaniji.

Rezultate svog naučnog rada istraživači prezentuju na naučnim skupovima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Učešćem na međunarodnim naučnim skupovima ili na višemesečnim usavršavanjima predstavljaju Institut u mnogim zemljama ne samo u Evropi nego i šire. Istraživači Instituta uključeni su u naučne projekte koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, a najveću stavku u prihodu Instituta, kao i nekada, čini prodaja semena sortimenta povrća koji je tim istraživača ovog Instituta stvorio višegodišnjim radom. Institut ima i veoma dobru saradnju sa univerzitetima u našoj zemlji. Institut raspolaže sa oko 150ha obradive zemlje sa mogućnošću navodnjavanja, staklenicima i plastenicima za proizvodnju povrća, laboratorijskim prostorom koga čine laboratorija za kulturu biljnih tkiva, laboratorija za fitopatologiju, laboratorija za hemijska ispitivanja i genetiku, laboratorija za kontrolu semena i fitotron komore. Laboratorije su uglavnom dobro opremljene i poseduju savremenu opremu za istraživački rad. Institut raspolaže neophodnom mehanizacijom, magacinskim prostorom i mašinama za doradu i pakovanje semena.

Stručnost i ažurnost postojećeg naučno istraživačkog kadra, dobro opremljene laboratorije, bogata biblioteka, celodnevdni slobodni pristup internetu stoje na raspolaganju odabranim mladim ljudima koji odluče da se usavršavaju iz oblasti povtratstva u Institutu.

Uloga i značaj nauke u društvu svode se na ponudu novih rešenja i društvenog napretka. U tom smislu naučno-istraživački rad u okviru Instituta ne ogleda se samo i jedino u radu na postojećim projektima već i u prilivu i uvođenju u posao novih, mladih istraživača i samim tim napredovanja rada u nauci. Cilj budućeg rada je selekcija perspektivnih hibrida i sorti povrtarskih vrsta koje će biti u rangu sa sortama i hibridima stvorenim u Institutima širom Evrope. Na taj način Institut za povrtarstvo je značajno doprineo ubrzavanju sopstvenog i ukupnog društveno-ekonomskog razvoja u proteklom periodu. Tradiciju koju Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci ima, istraživački kadar, kao i laboratorijski prostor, obećava još bolje rezultate u oblasti povrtarstva u našoj zemlji. Uvođenje novih tehnologija u proizvodnji povrtarskih biljaka svakako je budućnost ovog Instituta. U narednom periodu Institut će postati mesto za edukaciju mnogih proizvođača povrća kao i redovnih studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Pored osnovnih istraživanja istraživači Instituta uključeni su u naučne projekte koje finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.

Od osnivanja do danas Institut je iznedrio veliki broj istraživača koji su dali izuzetan doprinos razvoju povrtarstva u našoj zemlji, bilo pisanjem svojih naučnih radova, bilo stvaranjem novih sorti i hibrida povrtarskog bilja. Časopisi u kojima su objavljivali od samog početka, govore o visokom naučno istraživačkom nivou njihovih radova, a samim tim i istraživanja. Veliki entuzijazam i zalaganje karakteriše sve generacije istraživača u Institutu, ali se to priznanje naročito mora odati onima koji su radili na postavljanju temelja ove institucije, jer su oni tek utirali put novim generacijama.

Tokom dugogodišnjeg rada stvoreno je oko 150 sorti i hibrida raznog povrća, a kroz Institut je prošlo i svojim radom ga unapredilo 65 poljoprivrednih inženjera, magistara i doktora biotehničkih nauka.